Na današnji dan 31.maja 1809. godine poginuo je naš veliki junak Vojvoda Stevan Sinđelić. U bitki na Čegru da ne bi pao živ u osmanske ruke, opalio je iz svoje kubure u punu burad baruta i tako je završio boj. Tom prilikom poginulo je 6.000 Osmanlija koji su upali u utvrđenje.
Oj vojvodo Sinđeliću:
Sinđelić Stevan sa trista druga
Stoji na šancu pa im se ruga,
A Turaka sve je više
Sobom šanac ispuniše.
A Sinđelić jadan stanu
Te na desnu glednu stranu,
Iza pasa pištolj drže
Oganj skresa u džebanu.
Nema više starog šanca
Tamo stoji pusta raka,
Nema više Sinđelića
Ali nema ni Turaka!
Oj vojvodo Sinđeliću,
srbski sine od Resave ravne.
Ti si znao Srbina zakleti,
kako valja za slobodu mreti.
Puška puče, boj se vije,
a Sinđelić ljutu bitku bije.
Ljutu bitku bije za slobodu,
za slobodu srbskome narodu.
Oj vojvodo ti si pao,
ali dušman još od tebe strepi.
Dušmanske si posekao glave,
zato tebe Srbi rado slave.
Ti si dao život za slobodu,
za slobodu srbskome narodu.